Lazar Lari Vučković, legenda američke džez scene: Crnogorac kojem je grad San Francisko 2006. godine posvetio dan - 8. decembar

Kultura

Lazar Lari Vučković, legenda američke džez scene: Crnogorac kojem je grad San Francisko 2006. godine posvetio dan - 8. decembar

Porodica Vučković je iz Crne Gore došla u San Francisko, što se ispostavilo kao ključno za Larijev dalji život. Sa 15 godina je počeo da otkriva džez. Poznat je i kao El Vuko. Prijatelji ga zovu enciklopedijom džeza, muzički kritičari pijanistom prve klase…

Pijanista iz Crne Gore Lazar Lari Vučković već decenijama učestvuje u stvaranju istorije džez scene na zapadnoj obali SAD. Svirao je sa mnogim poznatim imenima, a nastupa i u devetoj deceniji. Danas živi u San Francisku.

U intervjuu za Glas Amerike govorio je o svom životu i karijeri i odluci da svira dokle god bude mogao.

Lazar Lari Vučković poznat je i kao El Vuko. Prijatelji ga zovu enciklopedijom džeza, muzički kritičari pijanistom prve klase, a grad San Francisko mu je 2006. godine posvetio dan - 8. decembar, koji je inače i njegov rođendan. Na džez festivalu "Nišvil" u Srbiji dobio je nagradu za životno djelo.

Rođen je 1936. u Kotoru. Njegova porodica je odatle izbjegla nakon Drugog svjetskog rata pošto su im komunisti oduzeli vilu i fabriku „Riviera“. Lari kaže da im imovina, uprkos odluci suda, nikada nije vraćena.

"Ko god je zaradio nešto, ko je imao privatno, oni su ga zvali truli kapitalista. Nema veze što je ljudima davao posao, pomagao sirotinju, nema veze...Moj otac je, srećom, bio američki državljanin. Oni su ga metli u zatvor jer je bio kapitalista, zemljoposjednik, i posle zatvora je obnovio pasoš i uspjeli smo da napustimo 51. godine", prisjeća se Lari Vučković.

Porodica Vučković je iz Crne Gore došla u San Francisko, što se ispostavilo kao ključno za Larijev dalji život. Sa 15 godina je počeo da otkriva džez.

"Idem ulicom Market i tamo su bila velika pozorišta Paramount, Warfield, Columbia Pictures, koja su imala filmove i big bend, i ja ulazim u jedno od tih pozorišta, a tamo svira bubnjar Lui Belson, Djuk Elington, a ja nisam imao pojma".

Učio je slušajući i radio emisiju Glasa Amerike „Jazz Hour“.

"Voice of America je imao jako jak uticaj na strani svijet da kaže šta je američki džez", seća se Lari.

U Kotoru je završio nižu muzičku školu, a džez usavršio u San Francisku na privatnim časovima. Nije mu trebalo mnogo vremena da počne da svira u klubovima sa poznatim imenima tadašnje džez scene.

"Krajem pedesetih godina sam počeo da sviram sa čuvenim saksofonistom Džonom Hendijem...Onda sam prije toga upoznao pijanistu Vinsa Goraldija koji je snimio originalne stvari kao ‘Charlie Brown Peanuts’. odličan pijanista i poznati pjevač Mel Torme, s njim sam svirao...Onda sam sarađivao sa Džonom Henrdriksom, čuvenim pjevačem koji je takođe pisao mnoge tekstove. Onda Fili Džo Džons posle toga, Klark Teri, Elvin Džons...", prisjeća se Lari svih poznatih imena sa kojima je svirao.

"Vi možete upoznati ljude, ali ako ne govorite njihove jezik muzički – idete kući prvu noć!", objašnjava kako se probio na džez sceni San Franciska.

Kada svira i komponuje, kombinuje različite muzičke žanrove – od sving džeza do balkanske muzike. I sa 83 godina i dalje redovno nastupa.

Glas Amerike: Niste razmišljali da odete u penziju sa 83 godine?

Vučković: Ne, ljudi su umrli svirajući, Henk Džons i svi ovi…Ja ću da nastavim koliko god mogu. Horovic je svirao u osamdesetim godinama savršeno, pa Rubenštajn…

 

Glas Amerike: Ne umorite se?

Vučković: Ne! Kada sviram neću da budem negativan sa ljudima, energija je pozitivna. Kad se ritam spušta, kada nema energije, to vas umori. S kim ja sviram, energija je u vazduhu. To podiže!

Džim Kalahan, vlasnik prodavnice i koncertnog prostora "Pijemont" i Larijev prijatelj, kaže da je Lari opšte poznat na džez sceni zapadne obale.

"Osjećam se kao da sto godina poznajem El Vuka! Kod mene nastupa od 2005, ali je na džez sceni oduvijek... On je pravi istoričar džeza, često nam šalje mejlove u kojima piše o svojim iskustvima sa velikim imenima sa kojima je svirao i toliko dobro poznaje scenu da je hodajuća enciklopedija džeza!"

 

Ali, džez odavno nije glavna zabava u San Francisku. ​

Lari se sjeća da su, prije nekoliko decenija, u ulici Brodvej bile desetine klubova u kojima je svirao sa poznatim muzičarima.

Džez klubovi i pozorišta su danas neki drugi objekti. Ekonomija se promijenila, ali i način na koji se ljudi zabavljaju.

"Ljudi onda nisu imali toliku konkurenciju sa televizijom, njima je televizija bila okej, ali je bilo uzbuljivije i podizalo je duh da idu živu muziku da slušaju, da stoje ispred Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna. To ne može da se uporedi", kaže Lari.

 

I još jedna bitna razlika – nekada je od džeza moglo da se živi.

"Ljudi su svirali nekad pet-šest noći svake nedjelje i ljudi su mogli da žive od toga. To sada više nema. Šta se može", kaže Lari.

 

Iako živi od muzičke penzije i povremenih koncerata, Lari ne živi penzionerski. Svira bar dva sata svakog dana.

I zahvalan je što i dalje ima energije za sve.

Foto: Glas Amerike & Larryvuckovich.com